Здравка Бабић је рођена 09.12.1968. године у Билећи, Република Српска, Босна и Херцеговина, гдје и данас живи и ради.
Њен књижевни рад је заснован не само на изузетно квалитетној поезији, која је пуна јаког духа, емоција, добрих порука, одличних мисаоних синтагми обогаћених снажним стилским фигурама, него и на прози кроз писање: есеја, приказа и рецензија које пише за књижевна дјела других пјесника и књижевника.
Она кроз свој рад истиче, чува и штити српску и херцеговачку традицију, воли и поштује националну припадност свом народу, истиче и гаји то јединство кроз своје писање, али истовремено изражава космополитизам и братство свих људи на планети; без обзира на нацију, религију и расу, и у „слободном контексту“ она се може назвати српским, поетским амбасадором мира и љубави у свијету књижевности.
Објављује своје радове у часописима „Српска вила“, „Нова зора“, „Глас гусала“ и у другим писаним и електронским књижевним новинама.
Поезија јој је преведена на више језика и објављивана и у страним часописима, зборницима и антологијама.
Члан је „Удружења Књижевника Републике Српске“, „Удружења Књижевника Србије“, „Удружења Умјетника у Министарству Просвјете и Културе“ – Република Српска, БиХ. Редовни је члан Матице Српске. Обавља послове техничког секретара УКРС, Подружница Требиње.
До сада је објавила четири књиге поезије:
– РАЗГЛЕДНИЦЕ ИЗ БИЛЕЋЕ, („Завичајни клуб Освит“, Билећа, РС, БиХ – 2014.)
– МЈЕСЕЦ ЈЕ ВАЈАО ЖЕНУ („Звичајни клуб Освит“, Билећа, РС, БиХ – 2016.)
– ОН МЕ ВОЛИ ЋИРИЛИЦОМ („Звичајни клуб Освит“, Билећа, РС, БиХ – 2017.)
– ОД ПРАИСКОНА („Унирекс“ – Подгорица, Црна Гора, 2019.)
Писана ријеч јавна и чиста је једино свето оружје, које нам даје надљудску моћ да освојимо предјеле, које смртни ум једино ријечју и маштом може да докучи, на тврдој земљи, океану живота и бескрајном пространству духа. Пјесник је стање бића, а љубав једина истина и врлина свих врлина.
Веб сајт:
