Мр Момчило Голијанин, рођен 23.10. 1938. у Невесињу.
Основну школу завршио у свом мјесту, нижу реалну гимназију у Невесињу, Српску православну богословију у трајању од пет година у Призрену, философски факултет у Приштини, постдипломске студије на Интеруниверзитетском центру у Дубровнику, гдје је и магистрирао,
Као студент почео са објављивањем радова у студентском часопису Панорама у Приштини и часопису Стремљења, да би, по завршетку студија, наставио са сарадњом у бројним часописима и листовима у БиХ, Србији и Црној Гори. Објављивао је своје радове у тридесетак часописа и листова. Бавио се махом књижевном критиком и есејистиком. Сарадник је у Чолаковим антологијама: „Искрена песма“ ’84, „Векова тамних нежности“ 85. год., „Међу јавом и међ сном“ 86, „Никад више“ 87, „Безданој беди краја нема“ 89…
Учесник научних скупова о Шантићу, ( два скупа: један у Бијељини, а други у Невесињу), о 1847. као раскрници вијекова, о књижњвности Косова, о Хиландару… Радови су објављивани у Зборнику АНРС, као и у Зборнику АНУЦГ. Сарадник у Споменицама академика Радована Вучковића, Неђа Шиповца, Војислава Лубарде, Чеда Лучића, Љубомира Зуковића ( у припреми)… Многе своје радове (не све!) сакупио је у објављеним књигама: Књижевно дјело Марка Марковића (магистарски рад), Могућности књижевних истраживања, Вјечни ромор живота, Алекса Ковачевић, спортиста , патриота и пјесник(монографија), Да не овлада мржња (огледи о Ериху Кошу), Ослобођене ријечи, Трагање за љепотом и смислом, Откоси туге и радости, У свијету критике и белетристике, У свјетлу ријечи, У друштву писаца… Поред ових књига критике, објављио је и кратке приче и приповијетке: На пртинама старине, Кратке приче, Пази на којој си, Селишта, Ах та стара времена… Приредио за штампу : Алекса Шантић у књижевној критици, Лирске нежности (Живот и дјело Драгутина Драга Радовића), Изабране пјесме Томислава Шиповца. Објави и породичну монографију Братство Голијани, као и друго проширено издање. Веома запажен му је есеј, објављен у „Венцу“ 70-их година о рано преминулом пјеснику Милимиру Милошевићу
Обновио рад СПКД Просвјета у Невесињу и био њен дугогодишњи предсједник. Годинама је био старјешина Соколског друштва „Невесињска пушка“, те предсједник гусларског друштва у Невесињу. Био је главни иницијатор обнављања Шантићевих сусрета у Невесињу („Шантић у Невесињу на путу Богочовјека“), који су одржавани у Невесињу десетак година по изгону мостарских Срба из Мостара и њиховог доласка у Невесиње.
Члан је уредништва неколико часописа: Видослов, Словеса… (раније), а сада Нова зора и Сутра.
Био посланик у Скупштини БиХ, а потом у Скупштини РС од 1990. до 1996. године. Добитник сљедећих награда и признања: Орден Немањића, Сребрени грб РС, Октобарска споменица1991, Седмоаприлска награда, Плакета Савеза гуслара РС, Повеља СДС, Повеља СПКД „Просвјета“, Повеља Општине Невесиње…, као и признања на књижевном пољу (Златно перо КК Невесиње, Награде за животно дјело…). Неке од пјесама које је као студент објављивао, преведене су на албански језик у Приштини. Сав свој радни вијек провео је у Гимназији у Невесињу ( од дипломирања 1967. до пензинисања 2004. године).. Пензионерске дане проводи у Невесињу.
