Олгица Цице је рођена 1952. године у Приједору. У Требињу је завршила основну школу и Гимназију. Студирала је Историју југословенских књижевности и српскохрватски језик на Филозофском факултету у Сарајеву, гдје је дипломирала 1975. године, након чега ради као професор књижевности и српског језика у средњој школи. Радни вијек завршава као професор у Гимназији „Јован Дучић“ у Требињу.
Олгица Цице почиње да пише поезију још као ученица основне школе и објављује своје стихове у новинама и часописима. Послије Отаџбинског рата, 1999. године објављује прву књигу поезије „Ријека је старија од нас“ у издању Књижевне заједнице за Херцеговину „Јован Дучић“. 2001. године објављује збирку поезије за дјецу „Представљам се, ја сам краљ“ и роман за дјецу „Земља Игорова“ у издању Гутенбергове галаксије у Београду. Слиједи роман за одрасле „Мирис човјека“, који је објављен 2006. године у издању Библиотеке Нова, Слободан Машић у Београду. Овај роман је уврштен међу пет најбољих остварења женских писаца на српском језику за ту годину, на престижном Базаровом Конкурсу „Златно перо“. 2009. године објављује књигу кратких прича „Низводно од бајке“ у издању Графокомерца у Требињу, након чега је 2012. године услиједио роман о познатој српској сликарки и хероини Надежди Петровић под насловом „Боје и барут“. Као другонаграђени рукопис на свом Конкурсу за необјављене романе, ову књигу је објавио Графички атеље Мирослав Дерета у Београду. Дио овог романа који говори о ратним годинама Надежде Петровић, ушао је као грађа у монодраму београдске глумице Биљане Ђуровић. Монодрама је премијерно изведена 2014. године у Београду, а затим у Русији. 2012. године Олгица Цице објављује и књигу поезије под насловом „Матуранти“ у издању Графокомерца Требиње. 2014. године са 20 пјесама ова ауторка је уврштена у Антологију савремене српске лирике у Источној Херцеговини под насловом „Херцеговачки вијенац“, коју је приредио мр Гедеон Стајић, а издавач је СПКД Просвјета Гацко Филип Вишњић. 2015. године, ова ауторка објављује књигу бајки за дјецу „Бакине приче“ у издању Гутенбергове галаксије у Обреновцу. Та књига је освојила прву награду на књижевном конкурсу Удружења књижевника Републике Српске, под називом „Станко Ракита“. 2017. године Цице је објавила нови роман „Ернестина прича“ у издању Банатског културног центра. Књига је промовисана на Сајму књига у Новом Саду. Године 2019. у издању Нове поетике у Београду је објављен роман Олгице Цице под насловом „ Обала“. 2020. Године, стихови пјесникиње Цице су објављени у „ Српској вили“.
Осим наведених дјела, Олгица Цице је објавила велики број књижевних рецензија, а са успјехом као ментор ради са талентованим средњошколцима. Члан је Удружења књижевника Републике Српске и Удружења књижевника Србије. Поезија јој је преведена на енглески језик.
Б И Б Л И О Г Р А Ф И Ј А
- 1999. године : „ Ријека је старија од нас „ , збирка поезије у издању Књижевне заједнице за Херцеговину „Јован Дучић“ ;
- 2001. године: „Представљам се, ја сам краљ“, збирка поезије за дјецу у издању Гутенбергове галаксије у Београду ;
- 2001. године: „Земља Игорова“ , роман за дјецу у издању Гутенбергове галаксије у Београду ;
- 2006. године: „Мирис човјека“, роман у издању Библиотеке Нова, Слободан Машић у Београду ;
- 2009. године: „Низводно од бајке“ , збирка кратких прича у издању Графокомерца у Требињу;
- 2012. године: „Боје и барут“ , роман о Надежди Петровић у издању Графичког атељеа Мирослав Дерета у Београду;
- 2012. године: „Матуранти“ , збирка поезије у издању Графокомерца у Требињу;
- 2014. године: објављена поезија у „Херцеговачком вијенцу“ у издању СПКД Просвјета Гацко „Филип Вишњић“;
- 2015. године: „Бакине приче“, књига бајки за дјецу у издању Гутенбрегове галаксије у Обреновцу;
- 2017. године: „Ернестина прича“ , роман у издању Банатског културног центра у Новом Милешеву,
- 2019. године: „Обала“ , роман у издању Нове поетике у Београду;
- 2020. године: објављена поезија у „ Српској Вили“ у издању Просвјете Бијељина;
НАГРАДЕ И ПРИЗНАЊА
2000. године приповијетка „Брезе“ осваја прву награду на Конкурсу Књижевне заједнице „Јован Дучић“ у Требињу;
2006. године роман „Мирис човјека“ је уврштен у 5 најбољих остварења женског пера на српском језику ( Конкурс Базара „Женско перо“ );
2012. године роман „Боје и барут“ је другонаграђено дјело на Конкурсу Графичког атељеа Мирослав Дерета у Београду;
2015. године књига бајки за дјецу „Бакине приче“ дијели прву награду на Конкурсу УКРС.
