Милошевић (Васиља) Радослав је рођен 1944. године у Брестицама код Билеће. Доктор је математичких наука. Пише и објављује поезију од ране младости. Заступљен је у више антологија и зборника. Објављује и у многим часописима. Учествовао је на Међународним сусретима писаца у Београду, а поезија му је превођена на више језика. Члан је Удружења књижевника Српске, Србије и Црне Горе.
Објавио је самосталне збирке поезије: Над понором (1973), Украдено сунце (1976), La spreranza del vento (1983), Клетва наде (1985), Дио нашег лица – хаику (1989), Близина црне рупе (1990), Зелени десило (1993), Небо зове (1996), Над безданом (1998), Нада вјетра (2005), Капије љубави (2012), Прије великог дана (2015), Сунце ноћи (2019), Запретане ватре 2019.
Објавио је шест књига о Јовану Дучићу: Земаљско и небеско Јована А. Дучића (2001), Епска рапсодија о Јовану Дучићу (2002), Дучићев пут (2003), Требињска химера (2005), Карикатуре Јована Дучића (2010), Дучићев вијенац (2019).
Добио је пјесничку Награду Аврамов штап (2008) за лирско епски спјев у разбијеном десетерцу „Зелени Десило“ од Удружења књижевника Српске – Подружница Требиње и Друштва српских писаца Црне Горе.
