Здравка Бабић
(пјесникиња, есејисткиња, књижевна критичарка)
Здравка Бабић рођена је 9. децембра 1968. године у Билећи, у Републици Српској, Босни и Херцеговини. Данас живи и ради у Требињу, гдје активно учествује у културном и књижевном животу града и региона.
Њен књижевни опус обухвата поезију снажне емотивне дубине, изражајне симболике и богатих стилских фигура, као и прозне форме попут есеја, приказа и рецензија које пише за дјела других аутора. Посебно се истиче као интерпретаторка херцеговачког духа, чувар аутентичне традиције и идентитета српског народа.
Здравка у свом писању не губи из вида универзалне људске вриједности – кроз снажан осјећај припадности и љубави према завичају, она истовремено промовише идеје мира, космополитизма и међуљудске повезаности, без обзира на нацију, вјеру или расу. Због тога је с правом многи називају „поетским амбасадором љубави и мира“.
Њени радови објављивани су у бројним књижевним часописима као што су Српска вила, Нова зора, Глас гусала и другим штампаним и електронским издањима. Поезија јој је превођена на више језика и уврштавана у стране часописе, антологије и зборнике.
Чланица је више релевантних књижевних и умјетничких удружења: Удружења књижевника Републике Српске, Удружења књижевника Србије, као и Удружења умјетника при Министарству просвјете и културе Републике Српске. Тренутно обавља функцију техничког секретара УКРС – Подружница Требиње.
До сада је објавила четири збирке поезије:
Разгледнице из Билеће (Завичајни клуб „Овсит“, Билећа, 2014)
Мјесец је вајао жену (Завичајни клуб „Овсит“, Билећа, 2016)
Он ме воли ћирилицом (Завичајни клуб „Овсит“, Билећа, 2017)
Од праискона (Унирекс, Подгорица, 2019)
Веб сајт:
