У Народној библиотеци Требиње, данас је, у оквиру манифестације „Ћоровићеви сусрети писаца“ промовисан 75. број часописа за књижевност и културу „Нова Зора“ и Зборник „Српскa проза данас“ посвећен књижевном дјелу Драга Кекановића, прошлогодишњег добитника награде „Светозар Ћоровић“.
Водећи лингвиста на нашим просторима и главни уредник „Нове Зоре“, проф. др Милош Ковачевић подсјетио је да је од обнове часописа, 2004. године до данас, за „Нову Зору“ више од 4.500 текстова објавило близу 4.000 аутора.
„То је невјероватан податак, вјерујем да тога нема ни у Европи. С те стране, показује се да је ‘Нова Зора’ ризница свега онога што чини српску културу, као свесрпски часопис. ‘Нова Зора’ треба да има најбоље упориште у РС, јер је РС, на неки начин, перјаница српских националних идеја које наш часопис прати, и , у првом плану, објављује националне текстове. То се овог пута посебно види у рубрици ‘Недоумице у језику’, уз програмски текст ‘Границе српскога језика’. Наиме, Декларација о границама српскога језика показује шта је српски језик био у историји и шта је данас, и да нема никавног основа да говоримо о босанском, хрватском и црногорском језику, јер се ради само о варијантама једнога, српскога језика и то показују сви могући научни критеријуми, без обзира на приговоре Хрватске академије знаности и умјетности, хрватског парламента и било чега другог“, истакао је Ковачевић.
Као херцеговачки часопис, „Нову Зору“ једино представља рубрика „Културна хроника Херцеговине“, коју припрема новинар Мишо Кисић.
„Поред осталог, у тој рубрици је забиљежено више од 900 културних манифестација у Требињу, што је импозантан број. Морам ипак да кажем да то не одговара односу Требиња према ‘Новој Зори’ јер овдје имамо врло мали број претплатника“, навео је главни уредник „Нове Зоре“.
Ковачевић истиче да је „Нова зора“ јединствен часопис који прати сва културна дешавања Срба из разних области.
„Излази четири пута годишње, пратимо сва културна дешавања, и прозна, и поетска, музичка, ликовна, афористичка, и есејистичка, уз приказе свих значајнијих нових књига. Наши вјерни читаоци кажу да га и не прочитају до новог броја, јер само у једном броју има више од 300 страна. Мислим да је Добрица Ћосић био у праву, да је, уз Летопис Матице српске, ‘Нова Зора’ најзначајнији српски културни часопис“, сматра чувени лингвиста.
Поред редовних рубрика, попут „Наши људи и крајеви“, гдје се, уз осврт на значајне писце попут Васка Попе, Антонија Исаковића и Милована Витезовића, показује културна историја Срба, у 75. броју „Нове Зоре“ новитет је културни блок посвећен бокељским писцима.
„Заступљено је 10 бокељских писаца, а у наредним бројевима настојаћемо да обрадимо, рецимо, и ромску књижевност, крајишку књижевност и слично, како бисмо широј публици представили ствараоце из датог поднебља и завичајне специфичности“, појашњава Ковачевић.
О новом броју „Нове Зоре“ говорили су и оперативни уредник Зоран Радисављевић и секретар редакције Габријела Братић.
У просторијама Народне библиотеке Требиње данас је представљен и Зборник „Српска проза данас“ посвећен књижевном дјелу Драга Кекановића, добитника награде „Светозар Ћоровић“ за 2021. годину.
„О Драгу Kекановићу се, нажалост, релативно мало зна у нашим крајевима, он је водећи српски писац у Хрватској, наравно од живих писаца, који је у послједњих десетак година и код публике и код критике у Србији и српској књижевности остварио изузетан пробој“, навео је уредник Зборника, академик Јован Делић.
Он је појаснио да се сваком добитнику Ћоровићеве награде посвећује један округли сто, а сва обраћања и текстови који се тичу добитника буду штампани у Зборнику.
„Поносан сам на зборнике, који су постали наша традиција. Овакве монографије су добили и Добрило Ненадић, Рајко Петров Ного, и многи други добитници Ћоровићеве награде, јер нам је циљ да покажемо да је Ћоровићева награда дошла у праве руке и да добитницима, за живота направимо прави споменик оваквим зборником радова, који ће бити на ползу и наших студената и ученика који се баве књижевношћу“, истакао је Делић.
Он је подсјетио да су овогодишњи лауреати награда „Светозар Ћоровић“ и „Владимир Ћоровић“ Слободан Мандић за роман „Регина Панонија“, којом завршава изузетну трилогију и историчар Миладин Милошевић, који је објавио историјску грађу непроцјењиве важности.
Промоцији, коју су организовали Народна библиотека Требиње и СПКД „Просвјета“ из Билеће, присуствовао је и овогодишњи добитник награде „Владимир Ћоровић“ Слободан Мандић.
