Поводом Славе Града, Св. Преображење Господње, 19. августа у Требињу одржана је промоција књиге пјесама Душана Милићева, “Обриси Травуније”.
НЕПРЕСАХЛО ПОНОРЈЕ
Доброславу Ћуку
Да: он кроти камен, а кроти и змије
Увек на ползу честите историје
Одсвуд његова исијава из звезда
И никад не хотећи из свога гнезда
Увек уз поштовање свога порекла
А бриткост ума ко у мача двосекла
И мни он добро да прошлост није тајна
Јер је то тек нека пролазност нехајна
И увек пред огњем страшнога одблеска
С њим пуна истина и у зрну песка
Распрскани замаси ума весника
Ти с римом сете увек будног песника
Брижан за човеком трага међу нама
Пише историју непресахлих јама
Окрећућ календарске странице наде
Он чува херцеговачке колонаде
Руком отвара царске двери олтара
А орошене од арханђелског дара
И прозоре упрте на море сиње
Које поклања племенито Требиње
И тај песник и не био силан духом
Огрнут најлепшим завичајним рухом
Где је изрециво и видљиво слухом
Јер у Херцеговини све је с дослухом
И све са чојством и добрим добро слави
И све се то створи у тој мудрој глави
И то кроћење и тај ход по камењу
Уписано је у његовом знамењу
Душан Милићев
Обриси Травуније