У најновијем броју “Гласа Требиња” објављен је приказ романа Драгана Ковача “То сам ја”, пјесникиње Здравке Бабић. Њен есеј под називом „Од „Громовог ђулета“ до херцеговачког Зевса и Господара Сунца“, над романом „То сам ја“ Драгана Ковача преносимо у цијелости.
Народна библиотека Требиње, 2023. год.
Роман „То сам ЈА“ је књига која је привукла моју пажњу самим насловом, па сам примивши благослов писца кренула лавиринтима његове душе, кроз смирољубље и благост овог дјела и судбину његовог главног јунака покушала докучити суштину оностране човјекове душе и њене одсјаје.
„То сам ја“ је прича написана чистим језиком херцеговачке једноставности, прича о судбини срећно рођеног дјечака у раљама посљератног живота, савремени мит и демистификација мантре главног јунака, дјечака Зора, који је у насљеђе добио да попут Авве Исака Сиријског, још као мали дјечак поставља границе једног простора, открива тајне будућег, достиже милост Божију, да путовањем свог сунчаног диска, духовно узвишен још од дјетињства, у својим дјечијим слутњама и страховима, првим несташлуцима и кроз прве младалачке снове, дотакне оностране сне и, када заискри искра у његовој глави, зазрцали свјетлост, он зна да је на судбински предодређеном путу. Роман „То сам ЈА“ је књига животних исјечака једног дјетињства и одрастања, једног буђења из сна, прича о „нафаки“ човјека који није преспавао живот.
Драган Ковач је писац чистог прозног облика у тијесном склопу са материјом коју пише. Аутор гради лик свога главног јунака, чија је основна одредница управо у наслову „То сам ЈА“. Његов јунак је истинска претпоставка самог себе као „неко“ сасвим другачији. Главни лик у самопроизвођењу својих мисли проналази способност да се увијек налази у стању „слободе“. Захваљујући својој „слободи“, он среће своје сопствено “ЈА “ још у дјетињству. Роман говори о моћи и невидљивом савезнику при прављењу животних избора људи који живе од Божијих наговјештаја и људских слутњи. Кроз судбину херцеговачке породице, прелама се судбина народа. Ово дјело говори о врлини човјека који из једне трауме у дјетињству излази као побједник и научен да правилно усклади однос свјетлости и полусјене у свом животу, да у снове призове „свјетлост“ која га фасцинира и импресионира, удахњује му живот и његов стварни смисао.
У „граничним „ ситуацијама које нису ријетке, главни јунак брани себе кроз форму стида и већ врло рано способан за „морални стид“, још у дјетињству постаје спреман да се идентификује са самим собом. Ријетка прилика да „набави“ оловку од шумара, те непроспавана ноћ због тог поступка, говори о мегаломанском заносу крунисаном очевим повјерењем у њега. Успјешно савладан очев задатак, отац као „духовна вертикала“ и поздрав „Чији ти оно бијаше јуначе?“ су улазница у свијет одраслих и „дамар“ овог романа. Природне и друштвене судбине, али и Божије опомене постају Зоров „савезник“, грмљавине и олује, „предсказање“ судбине. Из приче свог првог озбиљног саговрника о трагичности једне забрањене љубави, дјечак Зоро рано схвата да се срећа и несрећа не распоређују увијек по правди Бога. „Зорове“ резонантне интеракције са муњама, звијездом репатицом и небеским азуром подсјећају на Зевсове моћи.
Драган Ковач у роману „То сам ЈА„ органско прилагођавање свог главног лика прати свјесно, кроз његове снове, кроз мислену силу која управља човјеком, која тајно прати његову природу, кроз забиљешке закона природе претворене у „фатални дар слободе“. Аутор „светотајински“, кроз вјеродостојне догађаје без имало преувеличавања, прати свог главног јунака и биљежи оно што одговара реалности и његовим психолошким могућностима. Кроз црнохумореску шалу бабе Саре, писац показује позицију жене у Херцеговини, њено касно отрежњење и суочење са истином и немоћи до краја живота да се ослободи сопственог „удеса“. Изузетним стилским средствима аутор осликава живот и обичаје у Херцеговини, затим етичке и друге интелектуалне карактеристике својих ликова, али не одступа од основне психолошке линије главног јунака.
Велики степен моралног и духовног, будућег „ краља чоколаде“, уочавамо кроз пишчев опис сусрета младог бизнисмена са прелијепом секретарицом Азром. „Бљесак који емитују црне очи“, осјетио је главни јунак и поново негдје дубоко у себи чуо „упозоравајућа звона“. Спајање њих „двоје“ у “вјечни тренутак“ и „сан“ који га је вратио у стварност спокојног буђења поред властите жене је „љубавни духовни шарм“ главног јунака. Човјек коме је Циганка Мејра „видјела“ „звијезду“ на челу и прорекла „судбину“, човјек са „личним ставом“ од рођења, човјек кога земаљске кризе инспиришу да из њих изађе јачи и богатији, „књижевни херој“ романа „То сам ЈА“, оправдано је стекао наклоност романописца Драгана Ковача. Ово је роман у коме нема богохуљења, у коме је све пуно породичног поштовања и родољубља, од етике до моралних концепција.
Роман који је тиха животна свечаност.
Здравка Бабић,
књижевник
